Elizabethtown (kao review)

Hmh, odakle poceti. Imao sam neki utisak da ce mi se svideti ovaj film, ne znam zasto. Mozda sam u takvom raspolozenju ovih dana. Ne znam. U svakom slucaju, bio sam u bioskopu i nisam se pokajao, a moram reci da verovatno nisu ni drugi jer sam cuo njihov smeh i spontane aplauze.

Premisa filma je ustvari krajnje jednostavna. Film govori o coveku (koga glumi Orlando Bloom) koji dozivljava fenomenalno ultimativno ogromni fijasko na poslu i razmislja cak i o samoubistvu, a onda mu javljaju da mu je otac doziveo infarkt i umro. On odlazi na sahranu i usput upoznaje devojku koja ce mu (pored ostalih ljudi i dogadjanja) promeniti zivot i inspirisati ga da u istome opet nadje smisao. Eto. Prosto i jednostavno. Ali... Da pocnemo od stvari koje su mi se svidele.

Reziser jako puno i jako dobro koristi muziku. Koristi je kao sto ja radim u svojim radovima, znaci, svaki dogadjaj podvlaci sa drugom pesmom (upravo trazim po netu soundtrack da ga skinem - mora da je ogroman) - na momente nekom moze to biti i preterano, ali meni apsolutno nije. Film je vizuelno jako lep, ima vrlo zanimljivih i dinamicnih kadrova (pokreti kamere nisu nista spektakularno - u sluzbi su price), montaza (jedan od aspekata koji vrlo cenim i na koji se jako usredsredjujem) je sjajna... Film od pocetka do kraja koketira sa ljigavim. Tu je i neocekivani road-movie kraj koji mozda predugo traje, ali mozda i ne...Zanimljiv je. Kantri muzika...Hmm...Americki folk...Americka istorija koja je nasla svoj mali deo u filmu...Ali cekajte...PA STA! Ono sto scenarista prvo nauci kada pocne da radi jeste: PISI STA ZNAS! Ne mozes da pises o Himalajima ako tamo nikad nisi bio i o Aboridzinima ako nijednog nisi sreo - pisi ono sto ti je poznato, pisi ono sta znas, pisi ono odakle si. Covek je amerikanac, verovatno je odrastao u tom jebenom Kentakiju, Nesvilu, sta li, i normalno da pise ono sto je na njega ostavilo najveci uticaj dok je ziveo. Ako se tako posmatraju stvari, taj "amero-folk" trip uopste ne smeta. A ta preterana sentimentalnost i ta zamalo ljigavost (neko ce reci "sta zamalo" sada) - isto kazem PA STA! Covek govori o nekim jako jednostavnim stvarima u zivotu... Na duhovit nacin. A taj sentish... Pa, to je stvar licna. Ili se ljudima svidja ili ne... Ja uvek padam na to, priznajem, nije me stid i opet cu reci PA STA! Fak of. :)

Sjajna scena sahrane... Koja se pretvara u komicnu farsu ...Cini se da je sahrana konglomerat budalastine i veliki shareni vasar u svim kulturama, sto se u ovom filmu jako dobro vidi. NA kraju, kada je onaj koncert i kad izbije pozar (na sahrani)... Genijalno. Toliko sam se smejao da... Hehe...

Cini mi se da je reziser isao vise na "plot", na strukturu price, fabulu a manje na likove. Neke od likova je predstavio vise vizuelno, kao smesne, samom svojom pojavom (drugacije nego sto to rade scenaristi King Konga na primer, o kom sam vec pisao, koji su likove razvijali mnogo strucnije), ali to u ovakovm filmu uopste ne smeta - to mu dodje kao nekakav stil... Meni ne smeta. Omazhi starim filmovima (inserti iz nekih klasika se pojavljuju u vise navrata, kao i muzika) su naravno prisutni, i ocigledno odakle je takodje Cameron Crowe (reziser i scenarista) crpeo inspiraciju.

Glumci su mozda podbacili na momente. Ima par dijaloga bez kojih bi film bio isto sjajan, samo malo manje ljigav, ali dobro... Ima jos tu nekih stvari za kritiku (sa moje strane), ali su sve te kritike ... Podnosljive. Film moze biti dobar i sa dosta kritika. Ako su iste nekako...Kratke i jednostavne i ako se lako mogu definisati. :)

Eto, umesto da igram SPLINTER CELL (obradovao me drugar - nabavio mi je posle mnogo vremena. treci deo jedine igre koju sam u zivotu zavrsio od pocetka do kraja (i prvi i drugi deo) - inace nisam neki igrac), ja pisem o sentish-ljiga filmu, pi bre, prs'o sam. PA STA! :) Odo da iskopam soundtrack za download...