Talking Heads

Postoje jednostavno oni dani kad se probudis i skapiras da nesto nije u redu, da su se neke stvari pomerile iz stanja normale gde su egzistirale te da se nesto weirdo desava iako je tesko artikulisati sta je to tachno u pitanju. Hmh... Da nije to sto sam se komotno probudio u rano jutro, bez zevanja i penzionerske obamrlosti uma i tela? Mozda je to cinjenica da je dimljeni kackavalj Mlekoprodukta za 50 dinara skuplji u velikom, novootvorenom Maxi-ju (citaj: koliko besramni, toliko i neuspeli plagijat Mercatora) nego isti taj artikal u starom, "malom" Maksiju? Ili je to pak moj (u stvari, nije moj no gazdinski) pas avlijaner koji je istrchao kada sam ja otvorio kapiju i otrchao netragom, brzinom setovanom na turbo (pas inace skoro nikad ne izlazi iz hacijende)? Ne znam... Ipak, najcudnije je to sto sam u laganoj setnji po gradu dok sam obavljao neophodne kupovine, transakcije i ostalo, video, bez preterivanja, zasigurno dvocifren broj ljudi koji su pricali sami sa sobom - nisam tacno brojao koliko ih je bilo... Mrmljaju, pevaju, sapucu, diskutuju, polemishu... Sami sa sobom... Na ulici dok hodaju, stojeci kraj trotoara, u prodavnici razgledajuci robu, na kasi, na semaforu prelazeci ulicu - prosto neverovatno... Hemikalije koje se nalaze u vazduhu u ovome gradu ocigledno su pocele da uzimaju svoj danak, i to na vrlo primetan nacin (do sada je to bilo podmuklo i latentno: zivis ovde godinama, pa dobijes tumor ili kancer, ali lagano). Nadam se da sutra-prekosutra kad ustanem i prosetam se nece svi da postanu psihopate i da nose mesarske nozeve i satare, cekice, bonseke i machete, te da se kasape medjusobno. Ili jos gore, da ja postanem jedan od tih!

Mog'o bi da pustim poneku epizodu Futurame... Mozda se u medjuvremenu sve vrati u normalno stanje (koje u stvari i nije toliko normalno, ali je toliko dugo prisutno da je postalo uobicajeno - pa samim tim mozemo reci i "normalno"). Tja.