Kino oko - 15 minutes pictures blog

Pump up the volume

2006-08-12T06:17:00.000+02:00

Zavrsena je prva velika scena (9 strana scenarija) sa glavnim junacima. Konacno! Okej, okej, bice tu i malog dosnimavanja, fali nekoliko kadrova... Radili smo dva dana. Cetvrtak vece je bio katastrofa. Snimili smo jako malo, svi se zamorili, sa zvukom je bilo problema. Maki se javio u pola noci da je zaglavio u bolnici! Ludilo! Sada pisem jer ne mogu da spavam, posle druge veceri snimanja. Sada je sve bilo znatno bolje. Uvezbali smo se, i odradili skoro sve. Meda nije mogao da dodje pa je Nemanja pecao zvuk, i moram reci poprilicno pomogao, prvenstveno meni, oko kontinuiteta, nekih kadrova itd. Sutra kod Makija u bolnicu, da mu odnesemo banane i prenesemo utiske, ne bi li iskulir'o malo to sranje, heh, a preksutra palim u Nesebar. Par dana apsolutnog odmora tamo, ali onda vec moram trositi bar sat-dva dnevno ne bi li planirao snimanje za 26. i 27. u Gumari. Na moru? Jebiga.

Stress and mess

2006-08-09T22:20:00.000+02:00

Molim? Snimanje filmova zabavno? Jos i kad su amaterski, zero budget? AHAHAH. Ko te bre slagao covece. Mis'im, nadji tog ko ti to rek'o, kazi mu da je budala, i slobodno rekni da sam ja to izjavio. Ako ti ne veruje, daj mu moj broj, ja cu ga napusiti licno. Mozemo se i naci, svasta cu mu reci i uzivo! :)

Salu na stranu, snimanje jeste zabavno...Ali ne uvek i ne stalno! Bila je mala pauza, jer je vreme (citaj: kisa) pobrkala planove i pola kalendara za avgust mesec, tako da je moralo doci do promptnih izmena u planu snimanja, da iskoristimo vreme dok ja ne odem na more (da malo danem dushom, poslednjih par nedelja su mi bas napeti). Bugarska - pa sta! Kad budem imo para icu negde drugde. Bljee.

Danas smo imali dve probe. Pala je proba sa Perom Seslijom i malom Milenom, koju smo slucajno nasli u poslednjem momentu. Devojcica ima 10 godina, jako je opustena, brzo uci tekst i mislim da ce moci da isprati ono sto se zahteva od nje poprilicno. Puna je entuzijazma, i mislim da nece biti velikih problema s njom, jedino sto cu morati da planiram tako snimanje, da nju ne opteretim mnogo, jer je mala i sigurno nema kondicije kao mi da snima deset sati bez prestanka. Druga proba je bila sa Mrdakom, Sovom i Ksenijom, koja je dosla sa mora, bakarne boje, tako da cu morati u scenario da ubacim detalj da ona pomene da je bila na moru, inace ce bas da strchi njen ten. :) Brzo je skontala sta se od nje trazi i mislim da nece biti velikih problema - tu scenu snimamo sutra! Mrdak i Sova dolaze kod mene u 13h, namestamo scenografiju, pravimo pauzu i onda pocinjemo snimanje u 20:30. Ton majstor ovaj put bice gosn Nemanja, jer gosn Meda ide na put nekoliko dana. Treba da snimimo 10 strana. Bice zajebano. Danas bejah i u opstini, gosn Farkas me je proveo po opstini, po mestima gde bi mogli da snimamo - zadovoljan sam. Dobro izgleda, bice skrooz okej. To radimo pocetkom septembra, barem tako planiram.

Za subotnje snimanje, nocno - kamp pokreta otpora (najkomplikovanije snimanje do sada, ako ga bude, naravno, zbog vremena, grr), pokusavam da se organizujem vec danima. Fale mi jos neke stvarcice, bilo je par ispala, lokacija je problematicna, i ima jos solidnih problema, ali imam osecaj (koji me retko vara) da ce biti sve okej. Mislim, nece biti ok samo od sebe, nego se trudim da radim na tome da sve bude kako valja.

Ovih dana radim nesto za firmu, radim neku tezgu (montazha) private i trudim se da organizujem dva zajebana snimanja u jednoj nedelji. Raspadam se. Za sad uspevam da sve stvari budu koliko toliko ispracene okej, da ni jedna ne trpi, ali ne znam dokle stvarno. Kad nekom nesto poverim, to uglavnom ne bude odradjeno, ili bude odradjeno donekle, u 80% slucajeva pa se trudim da radim sam, da bih bio siguran. To nije resenje, ali je za sad resenje, jer drugog nemam. Ok je kad je covek pod stresom, podnosim to. Nego fizicki kad se umorim, od nespavanja i bolova, e tu vec nastaju problemi. Ali, HEJ...Kad se sve zavrsi, onda kad se setis koliko si se trudio...Bude ti uber drago. :)

E, da...Posto sam imao ideju za plakat (crtani), necu da kazem kakav, da me neko ne zajebe i drpi foru, pricao sam sa gospodjicom Aneley, koja je prihvatila da ga naslika - rece da ce joj biti zabavno. Weeeeiii... Ko je ona? LINK Evo odgovora.

Prva Klapa!

2006-07-29T03:36:00.000+02:00

U noci izmedju 27. i 28., sa pocetkom u chetri chasa, pala je prva klapa filma CUDOVISTE IZ TAMISA (u daljem tekstu CIT).

Izabrao sam jednostavnu scenu za pocetak snimanja, da bi se ekipa skontala, glumci, itd. A isto tako, birao sam scenu u kojoj mi nije bio potreban dolly, jer su kolica jos uvek u izradi.

Nismo poceli pre pet, dok smo istovarili sve, dok su se ugasila ulicna svetla, itd. Ovo je btw, prvo snimanje ikad na kom smo pecali zvuk. Gospodin Meda je montirao mikrofon na pecaljku (i to pravu). Na zalost, kabl nije valjao, tako da smo koristili kraci kabl s kojim je bilo i te kako problema (mikrofon je isao direkt u xlr kamere). Drugo, mikrofon je uber osetljiv pa je hvatao svaki shush kada se pecaljka pomera. Kola koja su prolazila putem, jebala su nam kevu, ali je sve ispalo vrrloo dobro cini mi se. Mrdak i Sova su potrefili svoje linije,emocije likova... Fotka je ispala super! Snimali smo hronoloski, i posto treba da bude svitanje, lepo se sve uklopilo. Malo sam se igrao sa white balance-om, tako da je sve ispalo zuckasto. Zvuk je i pored svih peripetija saasvim sasvim upotrebljiv. Jedino sto smo se izharili na koprivu mega, upali svako po jednom u neki shanac dubok metar i kusur, glumci su ugazili u neko govno, i tako... :) U svakom slucaju, bice dobro! Mrdak je pogledao jedini materijal sem mene, i dopalo mu se! Nisam ocekivao da ce prva klapa ispasti skroz okej! Da li je ovo dobar znak? Nadam se da je! Sledece snimanje u nedelju.

Cudoviste iz Tamisa

2006-07-06T00:16:00.000+02:00

Hip hip hurej! Beat is not dead! Well... Posle mnogo nedelja (meseci?) anksioznosti, neprospavanih noci, stimulisanja uma i organizma svim sredstvima (necu ulaziti u detalje, nisam siguran da li mozda neki ndurpa cita ovo, pa da mi sutra polizei pretresa gajbu), scenario je konacno finisiran, jos prosle nedelje. Mislim, bice tu jos nekih manjih ili malo manje manjih zahvata na istome, ali u sustini - to je to. Odlucio sam se da zagrizem jako, i da probam da napravim FEATURE FILM - sat i po'. Zajebano? Nego sta je! Da li cemo uspeti? Bogami - ocemo! Jedino sto se postavlja pitanje kvaliteta finalnog proizvoda, al dobro. Hehe. Od opstine Pancevo smo dobili 80.000 dinara, ali zbog nemogucnosti da se opere novac, mora porez da se plati, tako da cemo sape da stavimo samo na 67.200 dinara. Veci deo novca bice potrosen na hranu i pice ekipe, gorivo, a tu ce se naci i neki wide adapteri (jedan fish eye je vec kupljen, ali mislim da cu uzeti i jedan ultrawide koji ne zakrivljuje ivice), a mozda i neki PAR reflektor.

Sve u svemu, trenutno radim plan (sta sve treba u kojoj sceni, koja scena gde, blabla), i u tome mi pomaze sjajan Film Scheduling software (open source) koji se zove Celtx.

Plan mi je da cela sledeca (i ostatak ove) nedelja bude rezervisana za pronalazenje lokacija i glumaca (80% uspesnosti location scoutinga i castinga - bicu zadovoljan) i da prva klapa padne izmedju 17. i 22. jula. Najudarnija snimanja bice u avgustu i septembru.

Sto se muzike tice - kompletan autorski rad. Nabavio sam East West Quantum Leap Orchestral zvukove (2 dvd-a), koji su fenomenalni. Ceo orkestar je tu. Nazalost, pomenuti VST plugin u hostu koji ja preferiram (FL studio) ne radi kako treba, pa cu morati da predjem na nesto drugo. Sa CUBASE-om kuburim vec dugo vremena - ne slaze se dobro sa mojom masinom, i baguje najgore. Jedan od onih bagova pred kojim ceo Steinberg-ov support na forumima sleze ramenima. Tako da mi je ostao Cakewalk-ov SONAR koji je prilicno stabilna i dobra aplikacija, i koju sam bas krenuo da savladjujem. Samo mi je jos to falilo, kao da nemam dovoljno stvari na pameti!

Scenario me je jako brinuo, ali sada vise ne. Mislim da je sasvim ok. Dovoljno smesan, dovoljno brz, dovoljno cudan. Sada me najvise brinu glumci, koji ce te fore moci da iznesu na svojim ledjima dobro, da ne bi citava stvar bila glupa, a ne smesno glupa. U gosn Mrdaka koji ce dobiti glavnu ulogu verujem, ali za ostale (koje, uzgred budi receno i NEMAM) stvarno nemam pojma. Druga stvar jeste zvuk. Aih. Da dabujem sve - tesko. Ima mnogo, a i dijalozi su mnogo witty, nema sanse da to valja na kraju. Sutra imam meeting sa gosn Medom, da vidim kakve je to mikrofone nabavio, i sta kaze, ima li teorije da mi pecamo taj zvuk na setu. AAA... Samo mi jos zvuk na setu fali. Najebacemo.

Shareware muviz

2006-04-11T19:47:00.000+02:00

Hmh. Distribucija filma BAD DAY ide po sistemu dobrovoljnih priloga. 50 din + 15 din za kutiju. 50 din ide u kasu, i taj novac ce ici za izradu dolly kolica. Neki ljudi prilazu i vise para. TO je lepo. :)

Mislio sam da za CUDOVISTE IZ TAMISA bude druga fora. Da cena DVD-a bude recimo 150 ili 200 kinti, ali po sistemu - ako ti se ne svidi film, ne moras da platis! Mislim da je to posteno, cini mi se originalno (ako vidim da je neko to vec radio, smoricu se), i iskusno jer ce i oni kojima se film ne svidi (a takvih ce, nadam se, biti malo, hehe) dati kesha jer ce ih biti sramota da ne plate. :) Salu na stranu, to je okej. Sto bi neko dao pare ako mu se ne svidja to sto je pazario - nek pokloni disk nekom, ne mora da ga vraca. Ovo je, naravno, isplativo samo ako budemo imali full sponzore (diskovi, omoti, kutije, rezanje), ili ako nam ostane od budzeta koji dobijemo (ako dobijemo) od opstine, da ne bi bili na gubicima. Naravno, ovo sve pije vode iskljucivo ako film koji snimimo nesto bude valjao.

Zato sam sad pod velikim pritiskom, jer ce ovaj treci film biti ILI - ILI. Znat ce se, ima li od mene-nas vajde, ili nema. Taj pritisak da CUDOVISTE mora da bude best of the best, me ubija i sad vec nedeljama-mesecima, razradjujem scenario, i stalno menjam ideje, dodajem, preispitujem postojece, popunjavam rupe u prichi - mozda i previse. Dao sam sebi rok do 1. maja da imam razradjen ceo plot za film. Heh.

15 minutes pictures

2006-04-02T20:21:00.000+02:00

Kritikovao me je prijatelj da sam odlutao od prvobitne namene ovog bloga, i da sam poc'o da pisem sve i svasta. U pravu je. :) Vratimo se na pravi kolosek.

Podnet je projekat CUDOVISTE IZ TAMISA, na opstinskom konkursu sufinansiranja umetnickih projekata u 2006. Svi smo uvereni da cemo dobiti neke pare, ali videcemo jos koliko ce da bude. Meni je ideja da premijera bude u septembru. Scenario finalni jos nemam! A zasto? Pa, low budget kinematografski pristup je inverzan. Prvo vidis koliko imas para, i koji su ti resursi a onda od toga pravis scenario i film; lako je napisati avione, kamione, eksplozije i hiljadu statista, ali to ne snimis nikad. Ograniceni resursi i budzet mogu jos vise da raspire kreativnost, jer u startu imas manje parametara, ogranicen si, te moras vise da se potrudis. Elem, za par nedelja ce se znati ko je koliko para dobio! We'll see.

Imao sam ideju da se pre cudovista snimi nekoliko jednostavnih, kratkih filmova, ali kako god sta napisem, zakomplikujem i nikako da stvarno smislim nesto jednostavno. Kontao sam da se testira nova kamera, probaju neke tehnike, da se malo izvezbam pre pocetka snimanja CUDOVISTA...

Nice stuff

2006-03-12T19:05:00.000+01:00

Paa... Desava mi se tako, da ne znam vise koju bih muziku slusao, sve mi je dosadilo, pa stanem pred soulseek i tacno ne znam ni sta bi stavio u download, te onda kopam po forumima, blogovima ne bi li mozda video imena nekih izvodjaca za koje do sad nisam cuo, pa ko veli...Ako neko tvrdi da je OK, moooguce da je ok, ne mora da znaci, ali aj da proverimo. I kad se eliminise bofl koji mi se ne svidja, ostane ponesto dobro. Pa reko'... Aj da napisem ja neke dobre zike sto sam cuo i filmove koje sam video (a da nisu neki za koje moz da se cuje i u dnevnim novinama, ne treba i ovde preporuka), pa ako neko naleti slucajno ovde, a u nedoumici je sta da pogleda ili koji mp3 da svuche, nek dobije mozda ideju... Da li ce se nekom svideti ili nece, who knows...

POKRETNE SLIKES

DE ZAAK ALZHEIMER(Alzheimer Case) je belgijski akcioni triler, po ugledu na holivudske blokbastere, ali sa sjajnim scenariom, super glumcima, i slobodnijim i svezijim pristupom, karakteristicnim za evropsko podneblje. Highly recommended.

OFF SCREEN je holandski film u kom glumi matorac koji glumi i u prethodnom filmu. Tesko je objasniti radnju a da opis ne bude pun spoilera, ali u svakom slucaju, perfektno odglumljen i sjajno reziran film sa interesantnom pricom.

KUUTAMOLLA je simpatican mali finski film koji govori o dilemama koje se ticu ljubavi, vezama i odnosima izmedju ljudi... Nije nista eextra posebno, ali je sasvim prijatan za pogledati uvece.

SHADOWS & FOG je bio sto puta na televiziji, ali valja se podsetiti uvek. U pitanju je crno beli film Woody Allena, o ubici koji terorise mali grad (omaz UBICI M Fritza Langa)... Naravno, tu je plejada komicnih i bizarnih likova, te neocekivanih obrta i digresija u prichi. Sjajno.

THURSDAY je, zli jezici bi rekli, Tarantino-like film, sa krimosima i crnim humorom, koji je igrom slucaja i zle sudbe doziveo fijasko na blagajnama zbog propasti studija koji je izdavao film u to vreme i lose kritike Rogera Eberta, i u sustini ga je tesko nabaviti, ali kod nas kruzi na DIVX poodavno. U svakom slucaju, ne verujem da ce se svideti svima, ali meni jeste.

NICOTINA je meksicki film sa slicnom tematikom, i "tarantinovskim" shmekom. Low budget, ocigledno snimljen video kamerom, prati price vise kriminalaca i cudnih likova... Ali... Poseduje izvesnu energiju koja se ne moze ignorisati. Glavna uloga Diego Luna (poznat po ulozi u Y TU MAMA TAMBIEN (I ja tebi kevu), odlicnom filmu Alfonso Cuarona).

BAREFOOT IN THE PARK je simpaticna talky komedija po komadu Neila Simona, sa Robertom Redfordom i Jane Fondom u glavnim ulogama. Ko voli romanticne filmove sa kraja 60-tih... Ogranicenost na par lokacija i mnogo dijaloga jasno ukazuju na to da je film spravljen po pozorisnom komadu, ali mi se cini da to ne umanjuje njegovu vrednost.

KOPPS (Panduri) je very funny svedski film, od ekipe koja je radila JALLA JALLA (prikazivan kod nas, bio na fest-u jedne godine) film - isti glumci, ista ekipa. Krajnje jednostavna prica, relativno jednostavno ispricana, a u sebi nosi toliko humora. Naravno, sto je nekom smesno - drugom nije...Meni je film jako dobar. :)

MUZIKAS

JIMMY EDGAR - skinuo sam jedan album i jos neke stvari pride, meni je jako interesantno. Mesavina electro muzika,funka, technoa, minimal zvuka, neparni ritmovi, pistanje.. Pazljivim slusanjem dolazi se do smisla svakog zvuka, tako da u startu eliminisem varijantu da je neobrazovana budala koja pravi ritmove sa RANDOM funkcijom. Ne znam na sta podseca... Na TELEFON TEL AVIV, iako je Edgar-ov zvuk meni smisleniji i jasniji.

THE GO! TEAM - sjajan bend (e, i web sajt im je do jaja. http://www.thegoteam.co.uk/). Na Wikipedi ih definisu kao "... songs are a mixture of action theme songs, cheerleader chants, indie-rock guitars and early hip-hop, with a hint of '70s funk...". Mnogo dobro!

JOHN ZORN - ovo definitivno nije za svakoga. Eksperimentalna muzika kao mesavina klarineta, saksofona, klasicnih tema, rocka, deathmetala, besomucnog cukanja i ritmova koji su toliko anarhisticki da... Pa, nije da se slusa u nekoj opustenoj varijanti, ali je kao kuriozitet jako zanimljivo. Igrom slucaja sam nabavio sve albume. Ludo.

SLAYER - jedan od omiljenih trash metal bendova iz detinjstva. Eto, doslo mi, iz chiste zeze da poslusam nesto opet, i onda sam se odusevljavao nekoliko dana vukljajuci na mp3manu "Seasons in the abyss", upijajuci perfektne drums pasazhe Dave Lombardo-a. Valja kopati dok se ne iskopaju solidnije pesme koje nisu puko chukanje. Nije za svakog. :)

CONNIE FRANCIS - je matoro u picku materinu. Cuo sam jednu stvar pri kraju epizode FUTURAME ("I will wait for you"), a posto sam fan arhaicnog zvuka, naskidao sam se "greatest hits-a"... U pitanju su klasicni shu-bi-du-da napevi iz 50-tih.

PIZZICATO FIVE - tesko je objasniti sound ovih japanaca, ali svi su verovatno vec culi za njih na ovaj ili onaj nacin. Lepeza zanrova i stilova od albuma do albuma, ja sam se najvise kljukao sa "Playboy & Playgirl". Kazhu "...they are known for their eclectic and energetic compositions, which often sound like "new" releases from the late 1960s hipster scene."

DJ SPOOKY AND DAVE LOMBARDO - "Drums from hell" - bubnjar SLAYERA (jedan od nekoliko najboljih bubnjara na svetu) i ploche, plus neki crnci sto brmbocu u mikrofon s vremena na vreme. Masno i ludo. Pet minus.

VOIVOD - Najnoviji album kanadskog metal cyberpunk benda Voivod naziva (!) Voivod donosi zaokret u odnosu na neke ranije radove. Posle vise prekida u radu, bend se skoro oformio opet (dosao im je Jason, ex-bassista Metallice) i izdao ovaj alboom. Od besomuchnog chukanja 80-tih ostao je samo tvrdji rock, ovo meni na metal i ne lici toliko vishe. :) Stvar "Gasmask Revival" rulez.

Stiropor hrana

2006-02-14T17:33:00.000+01:00

Stvarno mi nije jasno kako neko moze da jede hranu bez ukusa i mirisa. Takva "hrana" me podseca na stiropor - tako se oseti pod prstima, i takvog je ukusa. Bezlichna je i bezdushna, mrtva i dosadna - bas kao stiropor. A koju hranu bih to mogao podvesti pod stiroporastu kategoriju? Pa, recimo, zhu-zhu peciva, kifle (prazne), pletenice i slicne pekarske "proizvode", perece (one sa slanim-belim preko jos nekad i mogu da prodju), sva lisnata testa bez "priloga" unutra itd. Kad vidim da neko ujutro kupuje za dorucak 2-3 kifle i jogurt, najezim se. Mislim, em sto je bezukusno, em sto uopste nema nista hranljivo u brasnu i soli, em sto mi je totalno nejasno kakav osecaj zadovoljstva ima neko ko pojede nesto bez ukusa - ako se vec hoce jeftino zasititi, predlazhem ciglu, mislim da podjednako tesko pada na stomak kao i vruce testo. Onda, kad upadnem negde na rodjendan pa me neko ponudi zhu-zhuom, tacno bi mu nabio isto u nos - necu da jedem stiropor covece! Uzmi ta zhu zhu govna i oblozi s njima kutije, one u kojima se nose televizori i bela tehnika. Daj bre shunke, kobasice, salame, sira, krastavcica, paprike, maslinki, prshuta, pileta, svinje, govecheta, pice, voca, povrca, slanog, gorkog, kiselog, ukusnog...

Biografije

2006-02-13T11:38:00.000+01:00

Ijaojiks, sto mrzim biografije. Znas ono, cim neko umre, onda je shes’ i po puta bolji covek no sto je bio dok je bio medju zivima. Nesto kao “jeste, bio je preke naravi, umeo je da udari zenu – molim vas, molim vas ne jaako – ali je bio vredan, domacin covek, voleo je drugima da ucini, okej okej, sem onda kad je komsija Nikoli udario stojadina na parkingu i jos ga je prebio kad je ovaj izasao da se pobuni, jeste jeste, to je tad kad ga je tuk’o auspuhom od sopstvenog automobila, ali ljudi, nemojmo biti tako ostri, bio je nervozan toga dana, bas je izgubio dosta para igrajuci preferans sa drustvom u kafani”.
Uprosceno i banalizovano, to je stanje stvari sa svakom biografijom. Uvek se nadje neki mrmot bez licnosti (ali ne bez licnosti na simpatican nacin, kao sto npr Dr Zoidberg iz Futurame nema licnost – nego bez licnosti na beskicmenjacki nacin) koji nema sopstveni zivot, pa je onda fasciniran nekim drugim, tudjim zivotom, te aminuje sve sto je ovaj radio za zivota ulepsavajuci sve sto ne valja. Bre, Holdingejl, covek koji je prevodio Nietzschea milion puta, je napisao biografiju rada i zivota cika-Fridriha, i morao sam da je vrnem na policu posle 10 strana jer je covek toliko srao, da je to strasno… “Njegova majka nije bila narocito obrazovana, ali je bila divne i blage naravi, i…”, blablabla. Otkud ti znas, majmune, da li je ona bila blage naravi ili nije? Mrs budalo. To tako debilno zvuci u knjizi da je to strasno.

Filmske adaptacije biografija poznatih licnosti nisu nista bolje. Malo je iznenadio film RAY, koji je prikazao i mracne strane Raya Charlesa, drogu, sebicnjakluk, itd., ali opet su napravili tako da ti se Ray ne smuchi. Heh. Znaci... Necija biografija… Alo bre… Pa ne znam ni svoju da l’ bi sa tacnim informacijama mog’o da sastavim. Ne moz niko da me ubedi da se svoga zivota seca u potpunosti, a ne samo fragmenata – a to nije nuzno kompletna slika. Heh… Ma...

Al zuji ovaj autobus. Pozajmio sam od ortaka laptop, idem u Zrenjanin kod lika koji ima oko 5000 filmova u kolekciji, da se menjamo malo. Nosim 4 hard diska, laptop, usb2 fioku, i jako sam uzbudjen jer cu svoju kolekciju filmova (sledeci put cu pisati o opsesivnom kolekcionarskom poremecaju sigurno, hehe) obogatiti za jos nekih 200-tinjak naslova. Weiii… Majstore, ugasi ove turbe folk hitove, majke ti!

Talking Heads

2006-02-03T11:16:00.000+01:00

Postoje jednostavno oni dani kad se probudis i skapiras da nesto nije u redu, da su se neke stvari pomerile iz stanja normale gde su egzistirale te da se nesto weirdo desava iako je tesko artikulisati sta je to tachno u pitanju. Hmh... Da nije to sto sam se komotno probudio u rano jutro, bez zevanja i penzionerske obamrlosti uma i tela? Mozda je to cinjenica da je dimljeni kackavalj Mlekoprodukta za 50 dinara skuplji u velikom, novootvorenom Maxi-ju (citaj: koliko besramni, toliko i neuspeli plagijat Mercatora) nego isti taj artikal u starom, "malom" Maksiju? Ili je to pak moj (u stvari, nije moj no gazdinski) pas avlijaner koji je istrchao kada sam ja otvorio kapiju i otrchao netragom, brzinom setovanom na turbo (pas inace skoro nikad ne izlazi iz hacijende)? Ne znam... Ipak, najcudnije je to sto sam u laganoj setnji po gradu dok sam obavljao neophodne kupovine, transakcije i ostalo, video, bez preterivanja, zasigurno dvocifren broj ljudi koji su pricali sami sa sobom - nisam tacno brojao koliko ih je bilo... Mrmljaju, pevaju, sapucu, diskutuju, polemishu... Sami sa sobom... Na ulici dok hodaju, stojeci kraj trotoara, u prodavnici razgledajuci robu, na kasi, na semaforu prelazeci ulicu - prosto neverovatno... Hemikalije koje se nalaze u vazduhu u ovome gradu ocigledno su pocele da uzimaju svoj danak, i to na vrlo primetan nacin (do sada je to bilo podmuklo i latentno: zivis ovde godinama, pa dobijes tumor ili kancer, ali lagano). Nadam se da sutra-prekosutra kad ustanem i prosetam se nece svi da postanu psihopate i da nose mesarske nozeve i satare, cekice, bonseke i machete, te da se kasape medjusobno. Ili jos gore, da ja postanem jedan od tih!

Mog'o bi da pustim poneku epizodu Futurame... Mozda se u medjuvremenu sve vrati u normalno stanje (koje u stvari i nije toliko normalno, ali je toliko dugo prisutno da je postalo uobicajeno - pa samim tim mozemo reci i "normalno"). Tja.

M. Night Shyamalan

2006-02-01T08:24:00.000+01:00

Auu... Koliko nisam pisao. Te bolestan, te sam se umrmotisao jedno vreme (igrao igrice, spavao, gledao filmove i Futurame, te sve u tom stilu), ii... Eto, docekao sam prvi februar, e... Ali, dosta misli o reziseru iz naslova teme, pa moram to da izbacim iz sebe.

Gospodin M. Night Shyamalan je americki reditelj, rodjen u Indiji 1970. godine (kao klinac se preselio sa roditeljima u USA). Covek koji pravi vrlo zanimljive filmove (trademark mu je mega-zajeb-twist na kraju koji zavrti ono sve sto smo do tada gledali) i covek od koga treba uciti kada se radi o low-budget kinematografiji. Cek, cek malo... Kakva bre low-budget kinematografija, pa svi znamo sta je snimao, Bruce Willis, ovo-ono, big budget produkcije, Hollywood, tralala... The Sixth Sense, Unbreakable, Signs, etc. Ali... Ovako stoje stvari.

Sta jedan low-budget filmmaker moze da nauci od klempavog Indijca Shyamalan-a? Pa, za pocetak - ekonomicnost. Analizirajmo to kako su koncipirani njegovi filmovi. U sustini, koncipirani su tako da budu jednostavni i minimalni, jer uzmimo na primer, SIXTH SENSE - dve kuce, Bruce Willis, decak, decakova majka i Willis-ova zena. I nista vise. Par epizodnih glumaca, ali u sustini to je to: nema skupih kadrova, fancy eksplozija, sudara, specijalnih efekata. A sta onda ima? Pa svakako ima vrlo dobru pricu, pricu koja tka zaista napet triler sa samo nekoliko glumaca i nekoliko lokacija - sta jedan low-budget filmmaker moze da nauci iz toga, daklem?

Uzmimo drugi film, UNBREAKABLE u kom takodje staruje gos'n Willis. Film pocinje sa scenom voza koji ce nesto kasnije da iskochi iz shina, ali to iskakanje iz shina uopste nije ni prikazano! Vidimo neke kadrove dok decak gleda snimak na TV, ali to je (posto je low res TV) vrlo lako snimiti. Opet mozemo razmisliti i o tome kako M. Night Shyamalan koristi lokacije u ovom filmu - takodje nema fancy lokacija, stadion na kome David Dunn radi se skoro i ne vidi (kadrovi koje vidimo su mogli biti snimljeni bilo gde), a minimalni i specificni stil snimanja koji Shyamalan dosledno primenjuje (extra dugi kadrovi sa ukucanom kamerom koja je neretko jako udaljena od aktera dok mi slusamo njihov dijalog, upotreba ogledala i refleksija u drugim predmetima, hand-held kamera) samo pomazu da film moze da bude snimljen tako a da ne izgleda fake i glupavo. Sta je onda sa filmom UNREAKABLE? Pa, sjajna prica (kao sto Shyamalan kaze u "behind the scenes", ono sto bi trebalo da bude samo prvi chin filma - spoznaja da je David Dunn superheroj - postaje CEO film), dobra gluma, odlicna muzika Jamesa Newtona Howarda i unikatni vizuelni stil (sjajna upotreba boja). Nista skupo.

Ok, naravno, njegovi filmovi nisu jeftini. Tu su glumacke zvezde, filmska kamera, profesionalna ekipa, predrkan kompozitor muzike, i tako dalje, ali ako posmatramo njegove radove sa stanovista KONCEPTA price...

Ako nemas milione dolara i 'oces da snimis nesto, sta onda? Pa nista. Nauci od M. Night Shyamalan-a. Napravi sjajnu pricu, nadji ok glumce i potrudi se da razvijes sopstveni vizuelni stil. Ako na to dodas da si audio snimio koliko-toliko pristojno, imas odlican film, bez da kosta milione. Naravno, teorija je daleko od prakse, ali su ovi koncepti vrlo dobro polaziste za razmisljanje.

Trijesprvi decembar

2005-12-31T05:32:00.000+01:00

Od kraja jula sam se preselio u novu gajbu koja je u shirem centru Panceva. Stos je sto mi prozor gleda na tranzitnu ulicu kroz koju prolaze kamioni, sleperi, avioni, spejs shatlovi i sva ostala prevozna sredstva napravljena od strane coveka, a koja proizvode nesnosnu buku i vibracije koje mi tresu prozor i testere mozak. Ok, navikao sam se tokom vremena pa ignorisem koliko-toliko te zvuke, ali...

Uglavnom, oko 1 sat nocu prestaje buka, a pocinje opet u 5 izjutra. Tacno u pet. I onda vruuum, brrrrm, zvvvvk... Shushte, stekcu, brekcu i bruje.

Tridesprvi decembar je izjutra. Ovo je prvo jutro otkako sam ovde da je pola sest ujutro a da se ne cuju zveri na cetiri tocka. Kakva milina.

Nova godina kuca na vratima...

2005-12-31T02:57:00.000+01:00

...case gore svi, case gore svi. Sto rece Baja Mali Knindza (mislim da je on, hmh, hehe). Svi nesto pisu o Novoj Godini, a ja kao veliki fan istoga dogadjaja... mislim... pa moram i ja da napisem koju.

Da, jes... Ja sam jedan od ONIH. Sto vole Novu Godinu i sve sto ide uz nju, iako je prilicno cool i moderno pljuvati po new year-u i prichati unaokolo "ostacu kuci, sta ja tu ima da se veselim sad, ko po nekoj naredbi, blabla". Kukala vam majka. Sta znam, mene vezu jako lepe uspomene za Novu Godinu, godinama u nazad - uvek se dobro krkalo, uvek je pao neki pokloncic (ko kaze da ne voli poklone laze, a ko stvarno ne voli poklone nije sa ove planete), itd... Nova Godina stvara privid da covek zavrsava jedno poglavlje u zivotu, i da ga ocekuje sledece, i da ima sanse i nade da ce stvari (ako su lose) da se poprave, da ima vremena da se sve stigne ako se bude radilo, i sve tako... Nova Godina je nesto kao ponedeljak ujutro (sem za one koji mrze ponedeljak ujutro; to su oni sto mrze ono cime se bave - sta da vam radim): imas utisak da je nedelja pred tobom, dan pred tobom, da mozes sve da postignes i da mozes sve da uradis, da ima vremena za sve, elan je tu, energija je tu... Nova godina je jedan fantastichan dogadjaj i svi oni kojima to izmiche su osakaceni za jedno jako lepo iskustvo, jbg.

Bio sam euforican zbog novaka (pravimo partu za 30-40 ljudi)... i...i razbolim se u utorak. Ono, upala grla, gripozno stanje, trijessedam sa osam i te priche. Bljee. I danas me malo pusti, te krenuh u, narafski, pretpraznichni shoping (pokloni, sebi i drugima, i to,hehe) i posle 4-5 sati bazanja po BG se desi, cudno, da mi postade bolje. Kasalj se smirio, temperatura spala... Svasta.

Anyway, dok pijem onaj ferveks razmucen u chaju i pisem ovo, razmisljam sta se sve izdesavalo u 2005. Konacno sam zvanicno postao nezaposlen, dok sam se i dalje snalazio (i snalazim se jos uvek, heh) da zaradim... Oshishao se na keca posle 5-6 godina. Preselio sam se u drugu gajbu, i prvi put za 5 god u Pancevu poceo da placam kiriju. Zavrsio svoj prvi film PIST koji je uspesno prikazan i razdeljen...Uspelo je! Snimio i prikazao i drugi film BAD DAY. Otvorilo se mnogo vrata, prichalo se dosta pricha... Lovio sam fokus kako da izoshtrim put kojim krenuti, i cini mi se da je slika konacno sharp. Upoznao mnogo (previse?) ljudi. I ko bi se setio sta je jos sve bilo tamo u zimu-prolece, ih... Sta sam prochit'o dobro i sta sam od filmova gled'o... Ko bi to znao. U svakom slucaju, bila je ovo bogata godina, ne toliko finansijski, koliko bogata dogadjanjima (sto se mene lichno tiche).

Shmrc. Shmrc. Aah. Nafazol je majka. Da smutim ja jos jedan chaj pa da se odmorim. Ipak, veceras je party, a imamo i profi koktel majstora. Sva sreca pa ima day off za novaka, pa "radi" kod nas. Devil's Ice Tea, please.

Komercijalna muzika

2005-12-27T07:45:00.000+01:00

Od svih termina i fraza na svetu, "komercijalna muzika" je nesto sto mi najvise smeta, para ushi i testeri mozak zardjalim bonsekom. Kao prvo, mislim, pa SVA muzika je komercijalna. Prodaje se. Malo ko sta sada radi za dzabe (malo je entuzijasta kao ja koji svoje radove dele za dz, hehe), sve bre mora da se plati. Pa kako onda, sta je onda komercijalna muzika ako je SVA muzika u danasnje vreme komercijalna - prodaju se CD-i, ploche, kasete, majce, ulaz na svirku i sve ostalo... Aha, da, nije to sa TOG stanovista... Nego sa kog je?

Aaa, da, razumem...Kao, to je ona muzika sto je prave da zarade. Cekaj, pa ako se necim bavis profesionalno, normalno da se trudis da zaradis. Zasto ne bi ziveo od muzike, ako je to ono sto najvise volis da radis na svetu, ne vidim sta je to pogresno. Ahaa, da, razumem... To je ona muzika koja se pravi iskljucivo da se dopadne publici. Pa cekaj, sta sad, treba svi da pravimo eksperimentalnu muziku sa zvucima proizvedenim od lupanja kanti, udaranja poklopca o saht o poklopac o saht i piskutavim synth zvucima iz bogate biblioteke programa Absynth? Samo zato sto ce da se svidi jednocifrenom procentu ljudi, i eto, imace malu publiku i nece biti toliko popularno-komercijalno. Pa ti su prvi neiskreni u tome sto rade, ti sto na silu prave nesto samo da se ne bi svidelo vecem broju ljudi, i stalno se trude da mistifikuju svoje radove - znam ih, ima ih podosta - dok u sustini uopste ne rade ono sto osecaju. Ok, ima i onih sto osecaju to piskutanje pa ga prave tako... Nadje se. A sta se desava ako OSECAS odredjenu muziku, zanr, sta god, i pravis takvu ziku i to se igrom slucaja svidja sirem krugu ljudi? Zvuci pevljivo - jer ti tako hoces... Ne sili se covek da ubacuje popularne harmonije, jednostavno radi onako kako hoce. Muzikom se sad, eto, iz hobija bavim, preorijentisao sam se tokom godina, ali ista i dalje zauzima vrlo bitno mesto u mom zivotu. Znam kako funkcionise... Pravis nesto, i onda se to ljudima svidi. Proda se. I eto, to je komercijalno - PIH! Svi oni koji muziku dele na komercijalnu i nekomercijalnu mogu da mi popuse kurac.

Po tom nekom stanovistu, "komercijalna" muzika bi mogli da budu boy bendovi... Oni se nisu oformili zbog ljubavi ka muzici, nego su se javili na konkurs, producenti su ih izabrali, jedan do dvojica iz benda u stvari pevaju (ostali se samo shepure na spotovima i slikaju za novine), ceo trip smisljaju menadzeri i producenti i to je to... Cist biznis, cista zarada. "Komercijalno" ako bi se nesretno izrazili. Naravno, kladim se da ce se uvek naci ljudi koji ce za vecinu bendova iz svih zanrova reci da prave tu muziku iskljucivo da zarade. Ma ljudi... Mora da se napravi jasna granica izmedju boj-girl bendova i slicnih biznis varijanti i bendova koji su igrom slucaja popularni. Lakse je razumeti kako to funkcionise ako se covek nekad bavio muzikom, ali ne mora da znaci da ljudi koji nisu nikad nista svirali ne mogu da skapiraju... Nije stvar da li postoje ili ne postoje bendovi, izvodjaci i "projekti" spravljeni iskljucivo da zarade, nego u obilatom i nepromisljenom koriscenju etikete "komercijalno" koja se lepi svemu i svachemu sa pejorativnom konotacijom ka bendu/izvodjacu kom je to upuceno, bez razgranicavanja da ne mora nuzno znaciti pevljivo, harmonicno = "komercijalno". U svakom slucaju, ako jos koji put cujem termin "to je komercijalno" bojim se da cu fizicki nasrnuti na pochinioca gnusnoga dela ataka na moj um bljutavim terminima.

Elizabethtown (kao review)

2005-12-19T00:17:00.000+01:00

Hmh, odakle poceti. Imao sam neki utisak da ce mi se svideti ovaj film, ne znam zasto. Mozda sam u takvom raspolozenju ovih dana. Ne znam. U svakom slucaju, bio sam u bioskopu i nisam se pokajao, a moram reci da verovatno nisu ni drugi jer sam cuo njihov smeh i spontane aplauze.

Premisa filma je ustvari krajnje jednostavna. Film govori o coveku (koga glumi Orlando Bloom) koji dozivljava fenomenalno ultimativno ogromni fijasko na poslu i razmislja cak i o samoubistvu, a onda mu javljaju da mu je otac doziveo infarkt i umro. On odlazi na sahranu i usput upoznaje devojku koja ce mu (pored ostalih ljudi i dogadjanja) promeniti zivot i inspirisati ga da u istome opet nadje smisao. Eto. Prosto i jednostavno. Ali... Da pocnemo od stvari koje su mi se svidele.

Reziser jako puno i jako dobro koristi muziku. Koristi je kao sto ja radim u svojim radovima, znaci, svaki dogadjaj podvlaci sa drugom pesmom (upravo trazim po netu soundtrack da ga skinem - mora da je ogroman) - na momente nekom moze to biti i preterano, ali meni apsolutno nije. Film je vizuelno jako lep, ima vrlo zanimljivih i dinamicnih kadrova (pokreti kamere nisu nista spektakularno - u sluzbi su price), montaza (jedan od aspekata koji vrlo cenim i na koji se jako usredsredjujem) je sjajna... Film od pocetka do kraja koketira sa ljigavim. Tu je i neocekivani road-movie kraj koji mozda predugo traje, ali mozda i ne...Zanimljiv je. Kantri muzika...Hmm...Americki folk...Americka istorija koja je nasla svoj mali deo u filmu...Ali cekajte...PA STA! Ono sto scenarista prvo nauci kada pocne da radi jeste: PISI STA ZNAS! Ne mozes da pises o Himalajima ako tamo nikad nisi bio i o Aboridzinima ako nijednog nisi sreo - pisi ono sto ti je poznato, pisi ono sta znas, pisi ono odakle si. Covek je amerikanac, verovatno je odrastao u tom jebenom Kentakiju, Nesvilu, sta li, i normalno da pise ono sto je na njega ostavilo najveci uticaj dok je ziveo. Ako se tako posmatraju stvari, taj "amero-folk" trip uopste ne smeta. A ta preterana sentimentalnost i ta zamalo ljigavost (neko ce reci "sta zamalo" sada) - isto kazem PA STA! Covek govori o nekim jako jednostavnim stvarima u zivotu... Na duhovit nacin. A taj sentish... Pa, to je stvar licna. Ili se ljudima svidja ili ne... Ja uvek padam na to, priznajem, nije me stid i opet cu reci PA STA! Fak of. :)

Sjajna scena sahrane... Koja se pretvara u komicnu farsu ...Cini se da je sahrana konglomerat budalastine i veliki shareni vasar u svim kulturama, sto se u ovom filmu jako dobro vidi. NA kraju, kada je onaj koncert i kad izbije pozar (na sahrani)... Genijalno. Toliko sam se smejao da... Hehe...

Cini mi se da je reziser isao vise na "plot", na strukturu price, fabulu a manje na likove. Neke od likova je predstavio vise vizuelno, kao smesne, samom svojom pojavom (drugacije nego sto to rade scenaristi King Konga na primer, o kom sam vec pisao, koji su likove razvijali mnogo strucnije), ali to u ovakovm filmu uopste ne smeta - to mu dodje kao nekakav stil... Meni ne smeta. Omazhi starim filmovima (inserti iz nekih klasika se pojavljuju u vise navrata, kao i muzika) su naravno prisutni, i ocigledno odakle je takodje Cameron Crowe (reziser i scenarista) crpeo inspiraciju.

Glumci su mozda podbacili na momente. Ima par dijaloga bez kojih bi film bio isto sjajan, samo malo manje ljigav, ali dobro... Ima jos tu nekih stvari za kritiku (sa moje strane), ali su sve te kritike ... Podnosljive. Film moze biti dobar i sa dosta kritika. Ako su iste nekako...Kratke i jednostavne i ako se lako mogu definisati. :)

Eto, umesto da igram SPLINTER CELL (obradovao me drugar - nabavio mi je posle mnogo vremena. treci deo jedine igre koju sam u zivotu zavrsio od pocetka do kraja (i prvi i drugi deo) - inace nisam neki igrac), ja pisem o sentish-ljiga filmu, pi bre, prs'o sam. PA STA! :) Odo da iskopam soundtrack za download...

Kokteli

2005-12-18T04:43:00.000+01:00

Joj kako sam se zapio.
Odo' da spavam.

Top movies 2005.

2005-12-17T00:59:00.000+01:00

Pa, blizi se kraj godine! Red bi bio da napravim listu filmova iz ovogodisnje produkcije koji su na mene ostavili najjaci utisak (a gledao sam skoro sve). Prvenstveo su tu filmovi koje gledah u bioskopu, tako da je lista pomalo "mainstream". Pocecu sa TOP 10, ali verovatno cu zavrsiti sa TOP 20, al dobro... Redosled je nebitan. Znaci, nije da mi je broj 1 nesto drazi od broja 8. Tragedija su filmovi koji su kod nas premijerno prikazani 2005, a godina proizvodnje im je 2004. Hmh, sta s njima da radim. Ma turim i njih, sta sad, nisam kriv sto kasnimo ovde u zemlji dembeliji.

01) SIN CITY
02) LAND OF THE DEAD
03) WALLACE & GROMIT AND THE CURSE OF THE WERE-RABBIT
04) HITCHHIKERS'S GUIDE TO THE GALAXY
05) HOSTAGE
06) THE DESCENT
07) CHARLIE AND THE CHOCOLATE FACTORY
08) KING KONG
09) SIDEWAYS
10) CLOSER
11) MILION DOLLAR BABY
12) FINDING NEVERLAND
13) SHAUN OF THE DEAD
14) A VERY LONG ENGAGEMENT
15) ELIZABETHTOWN
...
cu editujem ja josh, samo da se setim. Malo mi je maglovito prolece i to. Morace CHRONICLES OF NARNIA da upadne na listu, kad pogledam, mislim, cisto zbog efekata, hehe. I filmovi DOMINO (Tony Scott - great respect) kao i KISS KISS BANG BANG (scenarista koji je napisao LAST BOYSCOUT) - nesto mi se cini da cu se odusevim, cim ih pogledam. :)

Documentary style

2005-12-17T00:06:00.000+01:00

Hmh, dodeljivanje opstinskih novcanih sredstava ce uslediti tek na prolece a do tada imam vremena da napisem ceo scenario za CUDOVISTE IZ TAMISA (za sada samo slazem delice u glavi), preradjujem ga do mile volje i... Pa mora nesto da se snima dok ne bude CUDOVISTE. Zasto gubiti vreme...

U poslednje vreme sam opsednut "dokumetaristickim" izgledom filma, i to iz vise razloga. Prvo, gledao sam BAND OF BROTHERS seriju (producenti Steven Spielberg i Tom Hanks, emitovala se kod nas na TV) koja je snimljena skroz dokumentaristicki. Kao gledaoci imamo utisak da smo stvarno tamo, da trcimo sa onim vojnicima, da se srapneli zarivaju u zemlju pored nas i da nam meci fijucu pored glave. Pametna upotreba zvuka, hand-held kamera, point of view uvek protagonista, itd. I onda sam poceo bivati opsednut da se nesto snimi sa "documentary lookom". Da ne govorimo o ustedi koja se tice opreme, slike, svetla, zvuka... Sve ce da ide brze. Izgledace amaterski i "turisticki" jer tako treba. Poenta je samo u jakoj i dobroj prici. Na razmisljanje me nagnao takodje i review jednog poznanika, koji je gledao BAD DAY (covek je jako nagledan, gleda sve zivo po FESTu, sve alternativne i experimentalne filmove, isto kao i blokbastere - zdere svaki film koji moze) i pricao je o nekom francuskom filmu koji je gledao na festu, koji je bio snimljen amaterskom kamerom. Imao je dobru pricu, kaze da nista losije BAD DAY ne izgleda od tog filma, stavise...Ali...Ima jedno ali, kaze da je jedina stvar koja shamara i pravi razliku izmedju ta dva filma - gluma. U tom francuskom su glumci... Whoa. Hmm.

U sustini, taj naturalizam u filmu - to je stara prica. Jean-Luc Godard i Cinema verite, francuski "novi talas" iz 60-tih... (Izvestan broj Godarovih filmova sniman je bez scenarija, cist improv). Dosta filmova iz tog perioda imalo su taj look. Kamera iz ruke, improvizacije, neprofesionalni glumci, naturalisticki ton bez post-produkcije, etc. Cela stvar je pocela u stvari mnogo ranije, sa rujom koji se zove Dziga Vertov (kino-oko, ime mog bloga je preuzeto od nj) koji je u to vreme radikalno odbacivao svaki scenario i svaku fikciju u filmu. "Dole gradjanske bajke-scenarija! Ziveo zivot kakav jeste!", pisao je Vertov 20-tih... Ja bih od svakog uzeo po neki stos za svoje delo. Sto se frishkijih stvari tice, odma se namece asocijacija na Larsa Von Trira i Dogmu ovde, ali moram da napomenem da istog ne podnosim, njega i njegov stupidni nazadni manifest (cist marketing u sustini, to je tema za sebe), iako se namecu izvesne slicnosti...

Hmh. Michaela Moore-a ne volim jer je debeli glodar, ali moram da priznam da su mu dokumentarni filmovi odlicni. Prica koja ima peakove i koja nas vuche kroz film, dobra montaza, odlicna upotreba muzike, uvek dobro odradi temu filma... Jos uvek nemam neko visoko misljenje o ljudima koji se bave dokumentarnim filmom, smatram da su nedovoljno mastoviti da bi napravili neku lepu pricu i to snimili (postoje izuzeci, naravno, ne mogu biti bas toliko ostar), ali sa druge strane moram da priznam da citav ovaj "documentary style" o kojem razmisljam i brainstormujem sa svojim prstima i blogom ovde, naravno dosta duguje dokumentarnom filmu. Dokumentarno = realisticno, naturalistcki. That's the general idea. Sta sam u stvari imao na umu...

Setimo se samo THE BLAIR WITCH projekta. Sta je marketing napravio od svega... Zaradili su gomilu para sa jako dobrom idejom i minimalnim ulaganjima. Ja sam imao na umu takodje nesto sto bi bilo snimljeno sve iz ruke, bez ulepsavanja - da se gledaoci osecaju kao da su tu, kao da su deo atmosfere, price, dijaloga... Nemam pricu za sad, imam samo neke fragmente u glavi, ali svakako nece biti ni horor ni komedija... Hteo bih da prikazem neku realisticnu zivotnu dramu, i upotreba amaterskog formata i hand-held kamere samo ce doprineti kvalitetu cele stvari. Da bi cela ova prica uspela, glumci moraju da dobro odrade posao, pa cu pricu da koncipiram tako da unapred znam za koga pisem, a ljudi ce da dobiju uloge koje su im nekako bliske stvarnom zivotu (trik za rad sa neprofesionalnim glumcima: ako im je nesto blisko mogu lakse da se uzive u ulogu). To cu sve snimiti jako lako, i sve spakovati u plast price da sam to tako 'teo. Mislim, ne radim to samo zbog toga, kao sto sam vec rekao, jako mi se svidja takav izgled i atmosfera filma - sto ne bih spojio i lepo i korisno, sto se kaze. Autorska muzika, naravno (konacno sam nabavio Steinbergov GRAND PIANO VST instrument - zauzima 4 gb kada se instalira a ima samo dve boje klavira! semplovali su svaki jebeni zvuk koji klavir proizvodi. zvuci sjajno, sviram po ceo dan)...

E sad, imam ja tu jos nekih ideja. Da li da budu fragmenti, kao da su neki arhivski snimci... Hmh, ne skroz, ali delovi bi mogli da budu. Pa onda neki delovi, kao da neko od glumaca snima. A ovo sve ostalo da bude hand-held kamera koja prati radnju i glumce. Modernizovao bih celu stvar sa jump-cut-flashy montazom (credit to french new wave), ne bi li "obogatio" sve. Odustao sam od ideje "laznog dokumentarca". Dokumentarac koji prati pricu o necemu sto se nije desilo, imao sam neke sulude ideje, ali... Vise me zanima narativna forma, i taj fake documentary trip je isfuran (SPINAL TAP, npr) - zanimljivija bi bila kombinacija, konglomerat (anglomerat pre?) svih stilova u jednu stvar. Hmm. Znam samo da ce film biti brz, fragmentaran, sa mnogo elipsi u radnji, da ce da bude siv i mrachan, hladan i plav... Neke scene vec imam u glavi.

Kad covek razmislja sam sa sobom, to je sve ok. Brzo skakuces od misli do misli, lako se prebacujes sa jedne stvari na drugu, mozes da odes do svih sitnica - kod pisanja je malo drugacije. Sporije je. Ali, pisanje ima jednu bitnu prednost - ne ispari kada zavrsis sa tim. Dosta od ovog sto sam brejnstormov'o sam sa sobom bi sigurno pozaboravlj'o. Ovako cu moci da se podsetim. :)

Kako se obrijati tupim ziletom

2005-12-16T14:11:00.000+01:00

Proveriti da li u bojleru ima tople vode. Pustiti tu, sto se kazhe toplu, vodu (na slavinama obicno oznaceno crvenom bojom) da malo otece sve dok ne pocne da se pusi (i ne postane, sto se kaze - vrela) te zatim proveriti prstom da li je voda dovoljno vrela i jauknuti od bola ako jeste. Nasapunjati lice (ili zapeniti, sve po zelji, preferenciji ili finansijskim mogucnostima), spremiti brijalicu i duboko udahnuti. Zatim poceti.
Poenta je jako pritisnuti zilet na lice i shave-ovati se sporim pokretima. Brijalo-aparaturu sto cesce stavljati pod vrelu vodu. Najveci izazov predstavlja svakako brkovi-predeo, ispod nosa a iznad usana, jer je osetljiv i bolucka. Svi delovi lica, na zalost, moraju biti predjeni sa ziletom vise puta. Misliti o necemu lepom tokom cele te radnje ne bi li bol odagnali iz uma.

Umiti se po zavrsetku brijanja, obrisati suze a posekotine i razderotine dezinfikovati. Staviti nesto na lice sto mirise, a zatim izaci na ulicu praveci se kao da ste se upravo obrijali Gilette mach-om 3 (onaj sto nozici kostaju mnogo stotina novcanih jedinica SCG) i odshetati do bioskopa. Uzivati u filmu.

Bad Day (review)

2005-12-15T13:44:00.000+01:00

Review svoga sopstvenog filma? Yes. I bicu ostar. :)

Koja mi je bila ideja za BAD DAY... Pa, ideju vucem jos od pre jedno godinu dana. Imao sam u glavi sliku lika kome se desavaju najneverovatnije i najnemogucnije uzasne stvari u jednom danu. Znao sam da ce kupatilo da mu se zatvori, da nece moci da izadje iz stana, itd. Ovo ostalo je sve doslo kasnije. Stos je bio da se snimi nesto, da se popuni rupa do CUDOVISTA IZ TAMISA, ali je citav projekat na kraju dobio ozbiljniji ton, i duzina trajanja filma se promenila sa 15 kao sto sam planirao, na 35 minuta, a to prvenstveno zbog mnogo "akcionih" scena. Bio sam inspirisan Busterom Keatonom, a pogotovu njegovim filmom SEVEN CHANCES iz 1925. koji ima nekoliko duugih scena jurnjave. Znaci, hteo sam da napravim burlesku, slepstik komediju. A zasto? Pa, iz vise razloga. Prvo, da se malo istreniram u scenama potere i drugo, da eliminisem potrebu za mnogo teksta i dijaloga (i zbog glumaca za koje znam da nece uciti tekst, i zbog snimanja zvuka koje predstavlja ubistveno gubljenje vremena (predugo traje i kochi) i uvek nam je problem) a tu je i cinjenica da radim sa neprofesionalnim glumcima, amaterima, i stilizovana gluma i glumatanje u ovakvoj filmskoj burleski mogu da prodju... Hteo sam da stavim akcenat na vratolomije glavnog junaka, i celu ulogu sam pisao imajuci Makija u glavi, jer sam znao da je on ludak koji se nece libiti nista da uradi. Na zalost, on je slomio nogu, pa je Ziki (koji je ok odradio posao) zauzeo njegovo mesto.

Trudio sam se da ne drmam kameru kad ne treba, da nema nepotrebnog snimanja iz ruke i to, ali... To mi na momente sada smeta. Ukucana kamera koja posmatra radnju. Tek kasnije sam je oslobodio, i posle sam se u montazi potrudio da to prikrijem koliko-toliko. A sad scene...Nasucmicnim redosledom.

Potera. Eksperiment - neuspeo. Uopste nisam dobro planirao, ni mnogo vodio racuna. Kod potere se odvojeno snimaju gonioci i progonjeni, i naizmenicno se montiraju, a onda se ubacuju i master kadrovi koji prikazuju sve njih. Kod mene preovladavaju master kadrovi! Pa nije ovo nemi film, ovo je 21 vek! Posle sam snimio neke kadrove samo Zivana, pa sam se i to trudio koliko toliko da prikrijem u montazi. Verovatno me je zbunila ideja da depersonalizujem poteru - jer su stalno dolazili drugi ljudi da statiraju, pa sam hteo da ih predstavim kao bezoblicnu masu koja juri glavnog junaka.

Udar voza. Prikaz voza dolazi na rez. NA REZ! Uzasno resenje. Trebala je kamera u svenku ili sa krana da otkrije voz. Ovako je ispalo najbednije. Sam udar je ok, ali. Fali malo napetosti tu. Fale jedno dva kadra da obogate celu stvar.

Onaj pajac mi je zao sto nije ubacen i napred. Ovako je artificijelan u celoj prici. Sta ce pajac u firmi? Sta on tu radi. Trebao je sef da uzme tog pajaca i kao, sta je ovo, pa nisam ja pajac i da ga baci i kao, cije je to uopste, sta to ovde radi!

Scena njegovog tripa - cistacica i pajac, to je trebalo da traje. Pa, 10-20 sekundi maksimalno. Ovako je realno predugo. Jeste zanimljivo, ali. Nije to dugometrazni film pa da toliki trip pije vode. U pitanju je srednjemetrazni film, a i sama moja ideja je bila da to bude manje od deset sekundi u flashy montazhi, ali... Nisam imao srca da to skracujem - sto je greska. Ali dobro... Posto nije komercijalno, imam pravo na directors cut. :)

Trka biciklovima je bezveze. Ja sam hteo da to bude spektakularno (koliko je moguce u ovakvom filmicu), da to bude vrhunac koji vodi ka klimaksu filma - vozu. Pocetak je ok, ali... Sta... Jure se i jure se i nista se ne desava! Samo se jure. Bezveze. Trebalo je nesto da bude. Da jedan padne, da se spustaju niz stepenicama biciklovima, da... Tako neke stvari. Jurnjava nije da se samo jure. Jurnjava je da se nesto desava dok to jurcanje sve traje. Veliki propust.

Za kraj su svi prigovarali i u pravu su. A u cemu je stvar. U muzici i montazi. Ja sam pao u depresiju premontiravajuci kraj i menjajuci muziku i na kraju je ispalo ovako kako je ispalo. A nesto fali. Zamislio sam to drugacije, muzika treba da krene pre, sve to nekako brze treba da se zavrsi. Ona scena trip-fajta je produzila film, i takav film bi trebalo da traje oko 40-45 minuta, da bi imao zadovoljavajuci aristotelovski dramaturski model, i mislim da je upravo to ono sto ljudima fali. Nikom nije smetalo to sto joj nije prisao (ko je to i rekao, video je da nesto nije u redu sa krajem a nije znao u cemu je stvar) i sto je kraj "otvoren", nego su ljudi rekli da "nesto" fali. Videcu da probam da premontiram to za DVD izdanje malo.

Sta u BAD DAY-u fali, a u PISTu je postojalo? Izgradjeniji likovi. U PIST-u je svako od junaka imao neke svoje zelje, strahove i fobije, neke motive. U BAD DAY-u to nije slucaj. Jeste da je to slepstik, ali to je onemogucilo ljude da se vise identifikuju sa glavnim junakom. Kukic je, na primer, trebao da plati za onaj bicikl. Svi su ukrali a on je jedini platio, svi su pizde sem njega! E to je vec zanimljiviji lik. Ovako, i on je ispao lopov. Ukrade bicikl. Pih.

Aah, ne mogu vise. Imam jos neke stvari koje bih iskritikovao.Gluma, zvuk, slika, itd... Tamo gde sam prvenstveno ja kriv. Blocking (narocito scena sefa - kamera je suvise udaljena od linije pogleda glavnog junaka, nismo toliko identifikovani sa njim; greska), kretanje kamere, itd... Al dobro.. Heh...

Kritika. Kakva korist od kritike. Uzmete 30 ljudi, i svih 30 ljudi ce vam reci razlicite utiske. Razlicite stvari im se svidjaju, razlicite ne svidjaju. Kakva korist onda od kritike? Nikakva! Ne mozete udovoljiti svima. Zato covek treba da slusa glas unutar sebe koji ce ga voditi da radi ono sto je naumio, a ako je pametan i sam zna posle sta valja a sta ne valja i sta bi moglo da se promeni. Pametan covek treba da zna kad da iskljuci mozak iz stanja zanesenosti i divljenja nad svojim radom i kada da ukljuci deo mozga koji je realan i koji sa strane posmatra svoj rad. Ali. Ipak, nikada ne mozemo biti 100% toliko dobri da vidimo sve mane, tako da se nadje poneko ko pomene nesto da ne valja a mi ne vidimo - zato i tu treba biti dovoljno mudar pa prepoznati kada je to slucaj.

King Kong (review)

2005-12-15T00:59:00.000+01:00

Hmh. Morao sam da overim premijeru novog filma Petera Jacksona. Da predjem ja odma' na stvar, bez mnogo okolishanja, vrdanja i drndanja.

Film je spektakl u pravom smislu te rechi - 3 sata i 10 minuta neprestanog shurenja (naravno, nije non-stop akcija, dramaturgije ima sasvim dovoljno - o tome kasnije). Ono sto prvo pada u oci jeste gomila omazha starim filmovima iz perioda od kada je originalni KING KONG, sto vecina ljudi (narocito mladji gledaoci) nece pohvatati, ali ja sam uzivao u kadrovima koji su copy-paste iz filmova 20-tih, 30-tih (pa i sam Jack Black koji glumi rezisera filma koji je zakuvao celu stvar je neka vrsta, hmh, recimo Orsona Wellesa)... Set-up filma traje neko vreme, a posto ekipa stize na ostrvo - krece ludnica do kraja filma. Casting je sjajan. Naomi Watts je pravi pogodak, ima savrsenu facu za takvu ulogu i savrsenu konstituciju za ulogu krhke plavuse koja je opcinila veliku gorilu (cak je i erotika, ako mozemo tako da je nazovemo, u nivou starih klasika - tu su samo noge glavne glumice koje s vremena na vreme sevaju dok ona trci i sl.). Cak mi je i Jack Black dobar (a inace ne mogu da ga smislim. Hmh. Lazem. Dobar je i u HIGH FIDELITY). Andy Serkis kao brodski kuvar je dobio nekoliko aplauza (ne racunam ga sto je s njim radjen motion capture za Konga)... Kostimi su sjajni. Muzika odlicna (iako mi je zao sto nije radio Howard Shore, on je mnogo bolji; mora da se smorio posle LORD OF THE RINGS)...

Scenario je sjajan. Jackson, njegova zena i ona treca, kako li se zvashe, su super uradili posao sa gradjenjem likova. Nijedan od likova nije "lik od kartona", svaki koji se pojavljuje ima teksturu i trecu dimenziju, mane i vrline, ni jedan nije crno-beli. U filmu ne postoje striktno dobri i strogo losi likovi (sem nase heroine naravno koja je olicenje dobrote), scenaristi su se trudili da ih naprave realistichnije. Skoro ni jedan clan posade broda npr nije "statista", uspeli su da ih izdvoje, daju im licnost, zelje i motive, sto je za svaku pohvalu. Cak i ona plemena koja ih zarobe kada pristignu na ostrvo - i tu su uspeli da izvoje nekoliko upecatljivih likova.

Peter Jackson forsira close-upove. Zasto? Hmh. Da li je u pitanju licni stil, ili recimo... Time se jako stedi na pozadinama. Posto je vecina filma sa 3D pozadinama, krupan plan eliminise potrebu za istima i stedi se dragoceno vreme koje moze biti upotrebljeno za izradu neceg sto je vrednije. Znaci, kako smanjiti broj kadrova sa efektima, ako nije skroz krupan plan - pretvoriti ga u krupan. Druga stedljivost koju sam primetio jeste da je animacija Konga do kraja filma sve bolja i bolja. Na pocetku ima malo da , hmh, da se primeti i malo je artificijelno, ali na kraju, kada se majmuncina na vrhu zgrade busa u grudi - sjajno.

Najupecatljivija scena mi je jurnjava kroz neki klanac kada gomila nekih dinosaura i kuraca i sranja juri zajedno sa ljudima. Uradjeno je genijalno, mislim da je celoj publici zastao dah. Tutnji i bubnji, i brzo je i jako je realisticno, i ultra dugo traje (zakucava za stolicu). Aaah. Imao sam toliko misli koje sam 'teo da napisem, ali sam sve pozaboravlj'o. Nekim ljudima ce smetati preterivanja, gomila stvari koja se desava - vecina ljudi je samo cula za original, ali niko nije gledao. Cinjenica je da je ovo remake, i da se Jackson trudio odrzati duh originala (u cemu je uspeo) i oziveti te davno zaboravljene filmove na pravi nacin. Sto se domace publike tiche, vidim vec podeljena misljenja.

Voleo bih da imam 9,10,11 godina. Oh, uzivao bih jos vise i bio bi mi to omiljeni film za sva vremena. Video sam klince u Sava Centru. Tapsali su i bili su fascinirani. Isto kao ja.

New blog here

2005-12-14T18:36:00.000+01:00

Bad day blog je nestao! Oh, pa nije nestao. Samo je promenio adresu.

Jednoga dana u hladnome decembru, odlucih da "arhiviram" BAD DAY. Sada krece izrada dvd-a, o premijeri filma i svemu tome nista nisam pisao jer sam bio toliko sludjen (drogiran prirodnijem putem sh'o b se reklo) i prezauzet da stvarno nisam stigao, a sada kada je sva ta euforija prosla - ne pise mi se. Pisu mi se neke druge stvari. Citava ta frka me je, cudno, nagnala da razmisljam o necemu drugom - ne toliko o samom filmu, o drugim stvarima, o novim filmovima, novim projektima, idejama, glupostima... Ne znam ni ja.
Promenio sam adresu. Bad day je sada na http://bad-day-movie.blogspot.com, a ovaj KINO OKO blog ce biti rezervisan za moje reviewe filmova (svojih i tudjih), muzike (svoje i tudje), misli (takodje licne, kao i od drugih ljudi), ii... Ma ne znam ni ja. Idem veceras na premijeru KING KONG-a u Sava Centar. Whoa.